Дигитални пасош грађевинских производа стиже: шта то значи за прозоре и врата?

Замислите ситуацију која у индустрији столарије уопште није необична.

Инвеститор, купац или дистрибутер тражи информације о прозору који је испоручен пре неколико година. Који систем профила је употребљен? Које стакло? Који дистанцер? Какав оков? Које су биле димензије и конфигурација? Које декларисане перформансе су важиле за тај тип производа и која документација га је пратила?

У већини добро организованих фабрика велики део тих података сигурно постоји.

Право питање је — где?

Нешто је у производном програму. Нешто у PDF понуди. Нешто у документацији добављача профила. Технички подаци о стаклу су на другом месту. Комерцијала има последњу верзију понуде у мејлу. Монтер можда има фотографије са објекта на телефону.

Ако је купац током продаје мењао боју, стакло, оков или саму конструкцију, појављује се још важније питање:

која конфигурација је на крају заиста продата и произведена?

До сада је такав начин рада у многим фирмама могао да функционише. Наредних година постајаће све непрактичнији.

CPR 2024 мења начин на који Европа посматра податке о грађевинском производу

Европска унија је новом Уредбом о грађевинским производима — Regulation (EU) 2024/3110, односно CPR 2024 поставила нови регулаторни оквир за грађевинске производе.

Највећи део Уредбе примењује се од 8. јануара 2026. године, уз одређене одредбе које су почеле да се примењују раније или ће се примењивати касније.

Једна од најзначајнијих новина је будући Construction Digital Product Passport — дигитални пасош грађевинског производа.

Али овде је важно раздвојити оно што већ постоји од онога што тек долази.

Дигитални пасош по новом CPR-у још није оперативна обавеза за сваки прозор и врата који се данас стављају на тржиште. Уредба је поставила правни оквир, а Европска комисија тек треба делегираним актом да успостави конкретан систем дигиталног пасоша за грађевинске производе.

Према тренутном, индикативном плану Европске комисије, делегирани акт за DPP у области грађевинских производа планиран је за други квартал 2027. године. Сам CPR затим прописује рок од 18 месеци након ступања тог акта на снагу за обавезу произвођача да дигитални пасош стави на располагање кроз систем. Тачан практични рок за поједине групе производа зато још није могуће поуздано означити конкретним датумом.

Поред тога, постоји и транзиција из старог CPR 305/2011 у нови систем. Хармонизовани стандарди који су важили 8. јануара 2026. настављају да функционишу у оквиру старог CPR-а док их Европска комисија не повуче или замени у поступку преласка на нови регулаторни оквир.

Дакле:

обавеза за прозоре није „стигла преко ноћи“, али правац у ком систем иде више није споран.

DPP није QR код

Најлакше је дигитални пасош замислити као QR код залепљен на прозор.

То је уједно и превише поједностављена слика онога што се заправо мења.

QR код или други data carrier представља само приступ подацима.

Суштина је у информацијама које стоје иза њега.

CPR 2024 предвиђа да дигитални пасош може, односно у прописаним случајевима мора да обједини Declaration of Performance and Conformity (DoPC), опште информације о производу, упутства и безбедносне информације, техничку документацију, одговарајуће ознаке, јединствене идентификаторе и документацију коју захтевају други прописи ЕУ.

И ту долази важнија промена.

Подаци у систему треба, где је то применљиво, да буду структурисани, претраживи, преносиви и машински читљиви, засновани на отвореним и интероперабилним стандардима, без везивања за једног добављача софтвера — тзв. vendor lock-in.

Другим речима:

PDF може да прочита човек.

Структурисан податак могу да разумеју и други информациони системи.

Пасош се везује за тип производа — а код прозора по мери ту почиње занимљив део

Овде је потребно бити прецизан.

CPR 2024 дигитални пасош везује за product type — тип производа и његов јединствени идентификациони код. То значи да пропис сам по себи не каже да сваки физички прозор нужно мора да има потпуно независан „пасош комада“.

Међутим, индустрија прозора и врата има специфичан проблем.

Прозор је врло често производ направљен по конкретном пројекту.

Мењају се димензије, број и величина крила, стакло, профил, оков, конструкција, перформансе и други параметри.

EuroWindoor, европско удружење произвођача прозора, врата и фасада, управо због тога упозорава да постојећи концепт „product type“ може код високо конфигурисаних производа довести до огромног броја различитих типова производа и декларација. У својим документима чак наводе да код прозора по мери промене појединих карактеристика могу практично довести до ситуације сличне декларисању готово сваке појединачне конфигурације.

Зато је ова тема много важнија за столарију него за индустрију у којој се милион идентичних производа прави по једној спецификацији.

Прозор није назив производа. Прозор је конфигурација.

У комерцијали опис често изгледа овако: „PVC прозор 140 × 140, бела боја, трослојно стакло.“ За разговор са купцем то може бити довољно. За озбиљну техничку следљивост — није.

Иза таквог описа могу стајати конкретан систем профила, варијанта рама и крила, конструкција стакла, Ug вредност, тип дистанцера, врста окова, начин отварања, арматура, додатни профили и низ других параметара који утичу на производ и његове декларисане перформансе.

Зато је једна од најважнијих последица дигитализације регулативе заправо врло једноставна:

производ мора прво постати добро организован скуп података да би касније могао да добије поуздан дигитални пасош.

Ако информације настају у пет различитих система, ако се преписују из понуде у производњу, а затим из производње у документацију, DPP на крају процеса не решава основни проблем.

Он га само учини видљивијим.

Највећи проблем је прекид ланца података

Погледајмо типичан ток продаје столарије.

Купац пошаље мере. Продавац прави понуду.

Купац мења стакло. После два дана тражи другу боју. Продавац прави нову верзију.

Понуда се прихвата. Неко конфигурацију поново уноси у производни програм.

Производња прави елемент. Монтажа добија налог.

На објекту настају фотографије, додатне мере или белешке.

Сваки пут када човек чита један документ и податке ручно уноси у други систем, прекида се дигитални ланац. То није критика производних програма. Озбиљни системи за производњу прозора и врата решавају изузетно сложене техничке задатке. Проблем настаје када је производња дигитализована, али процес око производње није.

Ако је понуда настала у Excel-у, дилер шаље наруџбину као PDF, комерцијала води купца у трећем систему, а монтажа комуницира преко порука, фирма у стварности нема један дигитални процес.

Има више дигиталних острва.

Европска индустрија прозора већ упозорава на проблем

Ово није теоријска прича софтверских компанија.

EuroWindoor је током 2026. године више пута указао Европској комисији на практичне проблеме примене новог CPR-а у сектору прозора и врата.

Индустрија је специфична јер је великим делом чине мала и средња предузећа и занатски организовани произвођачи, уз велики број custom-made и project-specific производа.

EuroWindoor зато директно заговара употребу проверених софтверских алата за аутоматизоване прорачуне и декларације, како би регулаторни захтеви могли да се примене без непропорционалног административног оптерећења. У 2026. индустријска удружења су чак предложила додатни AVS 4+ модел који би омогућио шире коришћење верификованог софтвера код променљивих техничких карактеристика прозора и врата.

То је важан сигнал.

Дигитализација у овој индустрији више није само питање да ли се понуда прави за пет или двадесет минута.

Постаје и средство за управљање техничком документацијом и усаглашеношћу.

DPP инфраструктура већ постоји — али то не значи да је DPP за прозоре већ обавезан

Европска комисија је 20. јула 2026. године пустила у рад централни Digital Product Passport Registry и тестно окружење.

Регистар омогућава регистрацију јединствених идентификатора и метаподатака, а приступ је предвиђен и кроз API како би компаније могле да повежу сопствене информационе системе са DPP инфраструктуром.

То је значајна прекретница.

Али није исто што и обавеза произвођача прозора да данас региструје сваки свој производ.

Прва конкретна обавезна примена DPP система односи се на одређене категорије батерија од фебруара 2027, док ће друге групе производа у систем улазити постепено. За грађевинске производе регулаторни кораци тек следе.

Зато фирме из индустрије столарије данас не треба да „праве DPP на своју руку“.

Треба да уреде податке из којих ће DPP сутра моћи да настане.

А шта је са Србијом?

CPR 2024 је пропис Европске уније и не примењује се директно као домаћи пропис на производ који се ставља искључиво на тржиште Републике Србије.

У Србији је област уређена Законом о грађевинским производима („Службени гласник РС“, бр. 83/2018) и припадајућим техничким прописима.

Институт за стандардизацију Србије и данас експлицитно наводи да се европски CPR не примењује директно у Републици Србији, већ је концепт претходног CPR-а пренет у домаће законодавство Законом о грађевинским производима.

За прозоре и спољна пешачка врата у Србији постоји SRPS EN 14351-1:2017, који дефинише карактеристике перформанси ове групе производа.

Али произвођач из Србије који производ ставља на тржиште Европске уније улази у други регулаторни оквир.

ЕУ захтеви важе за производ који се ставља на тржиште Уније без обзира на то да ли је произведен унутар ЕУ или увезен из треће земље. Када DPP обавеза постане применљива на одређену групу грађевинских производа, она ће бити релевантна и за произвођаче из Србије који такве производе пласирају на ЕУ тржиште.

За домаће произвођаче који извозе у Немачку, Аустрију, Словенију, Хрватску или друга тржишта ЕУ, зато ово није далека бриселска тема.

Шта произвођач може да уради већ данас?

Нема много смисла да фирма 2026. покушава сама да предвиди коначни формат DPP-а за прозоре.

Има много смисла да среди основу.

Исти податак не треба уносити више пута. Димензија, систем, стакло, оков и конструкција треба да настану једном и да се даље користе кроз понуду, наруџбину, производњу и документацију.

Документ и податак нису исто. PDF понуда је документ који је систем произвео. Извор истине треба да буде структурисан запис из кога је PDF настао.

Потребно је знати шта је стварно продато. Данашњи ценовник или данашња конфигурација система нису доказ онога што је важило пре три године. За следљивост је битан snapshot конфигурације у тренутку продаје.

Компоненте треба повезивати са техничким подацима. Профил, стакло, оков и други материјали временом ће носити све више структурисаних техничких и еколошких информација.

Подаци не смеју бити заробљени у једном програму. Нови CPR намерно иде ка интероперабилним форматима и отворено забрањује концепт vendor lock-in-а за DPP податке.

То су добре пословне праксе и без дигиталног пасоша.

DPP само показује зашто ће постајати све важније.

Где Okvir.io помаже у том процесу?

Okvir.io данас није систем који самим генерисањем документа произвођача чини усклађеним са будућим DPP захтевима.

То не би било озбиљно тврдити док конкретна правила за примену система на грађевинске производе још нису завршена.

Али основа на којој је систем изграђен иде у правцу који ће постајати све важнији.

Када продавац конфигурише прозор у Okvir.io, систем не памти само крајњу цену.

Он већ може да зна димензије, конструкцију, систем профила, геометрију, стакло, оков и друге компоненте конкретне позиције.

Када се понуда мења, могуће је сачувати конфигурацију која је заиста важила у тренутку продаје. Када производ настави ка производњи и монтажи, исти подаци могу да путују са њим уместо да буду поново прекуцавани.

Следећи логичан корак је повезивање компоненти са техничким карактеристикама, декларацијама, сертификатима и другим документима.

Ово решење ће бити један од поузданих извора података из којих DPP настаје, као и слој који те податке прослеђује производном софтверу, систему документације или будућем DPP сервису.

Ваш програм за припрему производње и генерисање понуда постаје јединствено место истине.

Не припремате QR код. Припремате податке.

Још увек не знамо сваки практични детаљ примене дигиталног пасоша на прозоре и врата.

У току су стандардизација, израда делегираних аката и расправа између Европске комисије и индустрије о томе како нови систем учинити применљивим на сектор у ком практично свака наруџбина може бити другачија.

Али правац је јасан.

Грађевински производ будућности неће пратити само физичка роба.

Пратиће га и све богатији, структурисанији и проверљивији скуп података.

Фирма која те податке већ ствара у контролисаном дигиталном процесу имаће знатно мањи проблем када нови захтеви постану оперативни.

Фирма која зависи од Excel табела, PDF-ова, мејлова и знања неколико кључних људи мораће прво да реконструише сопствени информациони процес — а тек онда да размишља о дигиталном пасошу.

Једно од кључних питања које произвођачи прозора и врата у 2026. години треба да поставе јесте:

„Када та обавеза дође, да ли ћу знати одакле долази сваки податак који треба да стоји иза тог кода?“